Dr Гордана Субаков, ванредни професор на Катедри за алгологију, микологију и лихенологију Института за ботанику Биолошког факултета Универзитета у Београду, била је гост Водовода Крушевац од 19. до 21. јула ове године.

Dr Гордана Субаков дошла је да помогне у процени цветања воде које се тренутно одвија у језеру Ћелије и које ће први пут бити забележенo у литератури. Dr Гордана Субаков има велико искуство иза којег стоји преко 100 научних радова који су резултат истраживања свих типова водених екосистема, од текућица, преко бара и мочвара, до језера, као и сувоземних Cyanobacterija.

У фитопланктону језера Ћелије овог лета доминирају три врсте ситних колонијалних модрозелених бактерија из рода Aphanocapsa. Досад није забележено у науци да припадници тог рода самостално доводе до цветања, јер су искључиво налажени као пратећи учесници масовног умножавања неке друге cyanobacterijske врсте.

Током своје радне посете Dr Гордана Субаков учествовала је у узорковању воде на првој и другој станици Радојковићког басенаиз којег се, иначе, захвата вода за прераду у Фабрици воде Мајдево. Dr Гордана Субаков такође је надгледала обављање анализа у лагораторијама фабрике и упознала се са процесом прераде воде.

Задњег дана боравка Dr Гордана Субаков и Оливера Дреновац, помоћник градоначелника за екологију, Слађана Милић, шеф Службе за заштиту животне средине Крушевца,Mирослав Милојковић, члан Фонда за заштиту животне средине, Саша Антић, извршни директор у ЈКП “Водовод-Крушевац“, чамцем су обишли језеро и дискутовали о његовом стању и мерама за заштиту.

Током боравка у крушевцу, Dr Гордана Субаков дала је следећи interview.

Водовод: Управо сте се вратили с узорковања. какав је Ваш утисак о језеру Ћелије?

Субаков: На језеру Ћелије дешава се цветање Cyanobacterija које је ретко, односно досад нигде није забележено и то је разлог моје посете. Језеро се налази у критичном стању, у стању у којем је однос азота и фосфора врло неповољан по језерски екосистем и који, захваљујући вишку фосфора, подстиче цветање модрозелених бактерија. Цветања Cyanobacterija могу да имају негативан утицај на прераду воде тиме што поскупљују прераду воде за пиће. Срећом, ви имате савремену фабрику која може да издржи притиске те врсте до одређене мере.

Водовод: Реците нам нешто више о Cyanobacterijama које су сада у језеру Ћелије?

Субаков: Ради се о Cyanobacterijama које су врло малих димензија, које називамо pico Cyanobacterije, из рода Aphanocapsa, које срећом, како показују резултати анализа Института за јавно здравље Србије, сада не производе токсине, али не можемо са апсолутном сигурношћу тврдити да их неће произвести, нити шта ће се десити ако ову заједницу модрозелених бактерија после извесног времена замени нека друга заједница. Све ово је последица лошег односа азота и фосфора у самом језеру, односно антропогених притисака који се врше на језеро.

Водовод: Шта се под тим конкретно подразумева?

Субаков: То је органско оптерећење које постоји у језеру и пореклом је од отпадних вода. Ви имате оптерећење од притока и одређене службе Града Крушевца, било санитарне или комуналне, требало би да изврше притисак на загађиваче, да спрече загађење самог језера. Друго, не поштују се правила прве зоне заштите. Имате много објеката који су бесправно подигнути, велики број риболоваца који се не придржавају правила понашања, коришћење чамаца на погон фосилним горивом што је недопустиво, а затим и поремећај структуре рибљих популација у језеру. Без обзира на то, види се да се Водовод Крушевац заиста труди да језеро држи у добром стању садећи макрофитску вегетацију, као што су локвањи, и организовањем јавних радова. Али, језеро свакако треба још боље да се одржава како би се побољшало његово стање.

Водовод: Ваша препорука да се одржи здрав екосистем језера би била?

Субаков: Екосистем језера је у веома нестабилном стању, јер однос азота и фосфора није добар. Зато се се морају спречити загађење и даље уношење наноса чишћењем предбрана које су затрпане, или изградњом нових. Такође, треба радити на спречавању ерозије земљишта која је везана за бујичне токове, углавном током пролећа и јесени.

Водовод: Ако се озбиљно приступи заштити језера, шта можемо очекивати?

Субаков: Дошло би до процеса самопречишћавања језера, али ти процеси се дешавају врло споро и резултати неће бити видљиви одмах. Акције на чишћењу и заштити језера треба да буду трајне, да се што више људи укључи у то, јер сваки становник овог града треба да буде захвалан што пије квалитетну воду, а да би људи и даље пили здраву воду, морају да знају да чувају језеро. Језеро треба још боље чувати због климатских промена, јер се клима мења на негативно. Природа нам није наклоњена, количина воде се смањује, лети владају екстремно високе темепературе, док су зиме благе; падавине су неравномерне и периоде суше смењују преобилне падавине током којих настају бујични токови који доносе нанос и отпад у језера. Ми на климатске промене не можемо да утичемо, нити да их спречимо, али можемо да помогнемо да нам вода буде здрава, да екосистеми буду здрави. Климатске промене стварају услове који погодују Cyanobacterijama и ми морамо бити спремни за догађаје који ће нам се дешавти.

Водовод: Како оцењујете делатности које предузима Водовод Крушевац у контроли квалитета језерске воде?

Субаков: Дугогодишњом сарадњом са Водоводом Крушевац, односно са вашим лабораторијама које контролишу квалитет воде, знам да се овде води рачуна на највишем нивоу, тако да можете бити безбедни.

Водовод: Из својег искуства, шта нам предлажете у вези са контролом квалитета воде?

Субаков: Мислим да би Водовод Крушевац требало да боље опреми биолошку лабораторију, по најновијим стандардима по којима се ради, што подразумева куповину једног инвентног миркоскопа и пратеће опреме као што су хидробиолошке коморе за бројање планктона, уз евентуалну замену неких уређаја у лабораторијама који су већ стари, да би подигли анализе на још виши ниво.

Водовод: Који су први кораци које Водовод Крушевац треба да предузме у заштити језера, а да не коштају много?

Субаков: То се односи на прву и другу зону заштите. Уклањање чврстог отпада, што ви већ обављате јавним радовима, ригорознија контрола понашања риболоваца, забрана коришћења чамаца, спречавање уништавања вегетације у првој зони заштите, јер тако огољена обала склона је ерозији и урушавању што није добро за језеро. Спирање воде са пољопривредних површина, такође је неповољно по језеро и у вези с тим треба ставити под конролу коришћење ђубрива и пестицида. Посебну пажњу треба посветити образовању, пре свега деце, јер се показало да деца онда опомињу своје родитеље кад нешто не раде како треба. Дакле, треба организовати радионице за децу, у школама, у којима већ држите предавања, и у Фабрици воде коју често посећују ученици основних и средњих школа. Треба правити годишње планове таквих активности које ће обухватити и организовање литерарних и ликовних такмичења на тему воде и са тим плановима упознавати школе. Децу која учествују у томе треба подстицати да сама нешто направе и осмисле, на пример, да захвате воду из језера и воду са чесме и да их упореде, да виде разлику и да осмисле како да побољшају језерску воду; деца могу наћи неко решење за које ми не знамо, јер имају слободнију машту и немају предрасуде. Ако правите радионице, ја ћу врло радо одржати неко предавање. Језеро треба приближити људима да би били свесни његовог значаја правилно се односили према њему.